Многи се исповедају али мало њих се каје

Исповест је једна од Светих Тајни наше Цркве. То није формална, уобичајена радња („да бисмо били на сигурној страни", или „да бисмо се припремили за долазећи празник"), није насилини и неприпремљен акт, то није изолована дужност и обавеза, потреба за психолошким растерећењем. Исповест увек треба да буде пропраћена покајањем. Један Светогорски старац каже: „Многи се исповедају, али мало њих се каје!" (старац Емилијан из манастира Симонопетра, Света Гора).

Не судите

Драги моји, нека ове речи Господа нашега Исуса Христа буду закон у нашем животу..." Не судите!" изгледа лака заповест.

Лака, јер када бисмо је анализирали са пажњом, могуће је закључити да је лако избећи осуде. Лако је заштити душу нашу и наша уста од ње. Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе. То је нешто спољашње, посебно када се не зачиње из мржње и нетрпељивости, него из наше уобичајене навике да увек причамо о неком другоме.

У стварности, осуда је тежак грех. На жалост, лако се шири. Осуду сусрећемо свуда. То је као загађени ваздух који ми свакодневно удишемо. То је толико уобичајена појава да се може рећи да је постала нормална за човека."Ништа не причињава човеку веће задовољство, него да осуђује друге", каже Свети Грегорије Богослов. Управо због лаког ширења осуде, тешко је борити се против ње. Тешко је борити се против овог греха, а још је теже испуњавати Божју заповест која гласи: "Не судите!"

О томе да они који страдају ради Христа имају већу утеху од оних који страдају без Христа

Посматрајући Христову историјску перспективу, у којој Он уводи Есхатолошке догмате и догађаје самим Својим Постојањем и упливом у ток историје, видимо да је суштински циљ Његовог Отелотворења био жртвовање Себе за грехове целог света.

И не само то, него је требало и пре добровољног умирања отрпети све оне ужасе од мучења. Колико је таквих међу нама који су спремни добровољно отрпети само мучења а камоли да слободно положе свој живот? Мислим, НИЈЕДАН. Па опет, и ми имамо ту историјску голготску перспективу свог страдања кроз чији крст улазимо у Есхатон. То зна свако од нас који се макар минимално труди у нечему за свој живот или живот оних које воли. И ако се погледа из мишије перспективе, сви испадамо жртве система, неправде или других људи, без утехе

Отац Александар Шмеман о деци и богослужењу

Годинама је православну богословију у Њујорку предводио истакнути руски богослов, отац Александар Шмеман.

Он је, наравно, често имао прилике да одговара на питања америчких протестаната, који су били збуњени сложеношћу православног богослужења. И он је једном одговорио врло једноставно: „Ја бих могао дуго да вам објашњавам зашто је у нашем храму ово овако, а оно – онако. Могао бих сатима да вам објашњавам смисао сваког детаља наше одежде, смисао сваког геста и речи на Литургији. Али ја ћу рећи само кратко: Деци се то допада!“

И још је додао да је сијање митри и икона, кадионица и литургијских сасуда одблесак рајског богатства. Ако, пак, неко у име деце инсистира на томе да је религија деци досадна, штетна, незанимљива, пре него што седне да пише академски чланак на ту тему, нека сврати на недељну Литургију у православни храм и нека погледа ко се гура да стане што ближе олтару.

Шта је раскол, ко су расколници?

Шта је раскол, ко су расколници?

Земаљска Црква не може бити подељена, расцепкана или измењена, јер је она уједињена са Црквом Небеском. Расколници кажу: "Ми желимо да сачувамо чистоту вере".

Pасколник не поштује Закон Божји, јер је јединство Цркве - Закон Божји, дат на Синају и у Сиону. Начело и центар тог Јединства у Старом Завету је био Јерусалимски храм, једини у свету храм Истинитог Бога.

У Новозаветној Цркви основу тог јединства представља јединство јерархија, које се нарочито пројављује у литургијском општењу. Расколник не чува веру у Оца и Сина, јер не верује у Бога Сина, Који је рекао: "Ад неће надвладати Цркву"; Он не верује у Духа Светога, Који обитава у Цркви, па самим тим одбацује веру у Свету Тројицу. Ако су "врата ада(пакла)" надвладала Цркву, значи да су она надвладала обећање Божије, значи да су победила Онога, Који је обећао да чува Своју Цркву. А Оснивач Цркве је - Христос.

Расколници говоре: "Ми смо остали са Црквом, а ви сте отпали од нас". Кап кише виче облаку: "Ти си се одвојио од мене". Камичак, који се скотрљао са планине, рече: "Стена се одвојила од мене".